h=5-6 m, prečnik 4-5 m. Listopadno drvo, pravilno – razgranate krošnje. Listovi šareni, zeleno beli. Vrlo dekorativno drvo zbog šarenih listova tokom cele godine.Voli bazno zemljište i sunčana staništa. Može se koristiti kao soliterno drvo ili u drvoredima. Pogodan je za orezivanje.

H=4-5 m, prečnik 3-4 m. Vrlo dekorativan listopadan žbun ili drvo. Listovi su u tri boje, šareni: zelelo beli i na vrhovima roze. Može se koristiti pojedinačno, u drvoredima, grupacijama.  

Najdekorativniji i nezaoblazni detalj svakog vrta od najmanjih do najvećih. Listopadno, niže drveće ili žbunovi, svih boja a najčešće raznih crvenih nijansi. Listovi mogu biti različiti od sitnih duboko režnjevitih do još sitnijih paperjastih. Koriste se u Japanskom vrtu, u alpinetumima, malim baštama, posudama, pored jezera i fontana, pojedinačno.

Listopadni žbun, raste do 3, 4 m u visinu a 2 m u širinu. Listovi zelenkasto žuti na proleće, zeleni leti a crvrni na jesen. Nije kalemljen dobija se iz semema ili reznica. Koristi se u grupacijama, pojedinačno ili u žardinjerama.

Listopadni, crvenolisni žbun, sporog rasta. Raste do 3 m. Koristi se u Japanskom vrtu, alpinetumima, malim baštama ili pojedinačno. Preko cele godine ima jarko crvenu boju listova.

Raste uspravno do 2,5 m, listovi cele godine šareni zeleno, belo,  roze.

Raste brzo, uspravno, može da naraste do 4,5 m. Uvek je tamno crvene boje.

Spororastuća vrsta, raste do 2m. Listovi šareni zeleno-belo-roze.

Brzorastuća, uspravna vrasta. Raste do 5 m. Listovi na proleće crveni, preko leta dobijaju zelene tonove a na jesen postaju svetlo crveni.

Raste uspravno do 5 m. Listovi na proleće zlatno-žuti, preko leta zeleno-žuti a na jesen narandžasto-zlatni. Ne voli direktno sunce.

Raste uspravno do 3,5 m. Listovi su crveni preko cele godine, dubiko režnjeviti i režnjvi su dugački.

Raste brzo, uspravno do 6 m. Listovi su svetlo zeleni na proleće i tokom leta a na jesen zlatno-žuti. Grane su jako crvene.

Raste kompaktno do 3 m. Na proleće listovi su svetlo crveni a preko leta i na jesen dobijaju bordo boju.

Raste uspravno do 3 m. Listovi tokom godine menjaju boju. Na proleće su jarko crveni, leti zeleno-crveni a na jesen crveno-narandžasti.

Visoki žbun do 3 m. Lišće je cele godine šareno: belo-pink-zeleno.

Padajući žbun visine do 2 m. Listovi tamno crveni cele godine.

Padajuće žbun, visine 2 m. Listovi menjaju boju tokom godine. Na  proleće su narandžasto  crveni, na leto bronzano crveni a na jesen crveno narandžasti.

Brzorastuća vrsta, raste uspravno do 6 m. Listovi na proleće i leti svetlo zeleni a na jesen crvenkasto zlatni.

Padajući žbun visine 3 m. Listovi su svetlo zeleni na proleće i leti a na jesen zlatno-crveni.

Listipadno drvo, raste 6 m u visinu i 4-5 m u prečniku. Listovi krupni, na proleće žuto-narandžasti kasnije žuto-zeleni. Može se koristiti kao pojedinačno drvo ili u drvoredima.

Spororastući, listipadni žbun visine 4 m i širine 3 m. Listovi su šareni bež –zeleni. Može se saditi pojedinačno ili u grupacijama sa drugim biljkama. Vrlo dekotarivna vrsta.

Brzorastuće, listopadno drvo. Listovi tamno crveni-botdo. Raste do 6-7 m u visinu i 5-6 m u širinu. Pogodan kao soliterno drvo ili u drvoredima. Cveta žuto.

Crvena, stubasta forma javora, raste brzo, visina 4-5 m a širina krošnje 1,5-2 m. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.

Listopadno drvo, raste do 7-8 m u visinu i 5-6 m u širinu. Listovi ktupni, šareni, unutra zeleni a ivice bež. Pogodan za drvorede ili kao soliterno drvo.

Listopadno drvo visine 6 m, prečnika 5m. Krošnja gusta, pravilno kuglasta. Listovi zeleni. Koristi se često u drvoredima ali i kao pojedinačna biljka.

Izuzetno dekorativna Mediteranska vrsta koja se prilagodila na naše uslove. Raste do 8 m u visinu i 5-6 m u širinu. Izuzetno dug period cvetanja a cvetovi su paučinasto roze cvasti. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.

Može da naraste do 10 m u visinu i 6 m u širinu. Breze su izuzetno dekorativne zbob prozirne krošnje i bele boje stabla. Mogu se saditi pojedinačno ili više u grupi.

Listopadno drvo, raste isto kao Betula pendula samo su listovi tamno bordo. Boja stabla je takođe bela. Može se kombinova   ti sa običnom brezom. Visina 5-6 m, širina 3-4 m.

Padajuća forma, raste do 3 m u prečniku. Izuzetmo dekorativna,  koristi se najčešće kao soliterno drvo.

Listopadna, stubasta forma breze. Raste brzo i može da dostigne 10 m u visinu i 2-3 m u širinu. Koristi se kao soliterno drvo ili u drvoredu.  

Listopadno drvo iz roda Corylaceae, koje se uzgaja zbog lišća, jesenjih boja i grozdova sitnih, koštuničavih plodova sa krilcima. Uspravno drvo sa krošnjom  u obliku plamena. Raste do 10 m u visinu i 5 m. Listovi ovalni, ta  mno zeleni a na jesen postaju žuto-narandžasti. Može se saditi kao pojedinačna biljka, u drvoredima a od […]

Brzorastuća, stubasta forma graba. Raste do 5-6 m u visinu i 3 m u širinu. Listovi tamno zele ni, na jesen žuti. Korist i se kao soliterno drvo ili za žive ograde. Pogodan za orezivanje. Voli polusenku i sunčana staništa.

Spororastući grab, gustih grana. Raste do 4 m u visinu i 1,5 m u širinu. Listovi svetlo-zeleni. Najčešće se koristi pojedinačno ili u grupacijama.

Listopadno drvo sa padajućim granama. Širi se 2 m u prečniku. Listovi tamno zeleni, sitni. Koristi se kao pojedinačno drvo ili u grupacijama.

Listopadno drvo, kuglaste krošnje. Raste 5 m u visinu i 3 m u širinu. Voli osunčana mesta i plodno i propustljivo zemljište. Najlepša je kad se sadi pojedinačno ali može se naći i u drvoredima. Otporna na mraz. Lišće manje nego kod obične katalpe, ovalno, tamno zeleno. Ne cveta.

Listopadno drvo, padajućih grana. Voli sunčana staništa, plodno i vodopropustljivo zemljište. Cveta žuto, krajem proleća, cvetovi pojedinačni. Mogu se naći u raznim visinama što zavisi od same visine kalemljenja. Sadi se najčešće pojedinačno ili u malim bašama ili alpinetumima.

Listopadno drvo, padajućih grana. Listovi sitni, končasti, cvetovo žuti. Cveta na proleće. Voli sunčana mesta. Može se saditi u alpinetumima, malim baštama ili pojedinačno.

Listopadno drvo ili žbun, raste do 3-4 m i 3 m u prečniku. Grane su pomalo bodljikave. Cvetovi u grozdovima, sa pet latica, pink boje. Cveta krajem proleća-početkom leta. Voli sunčana mesta, a podnoso sve tipove zemljišta. Mođe se naći u drvoredima ili kao pojedinačna biljka. Otporan na aerozagađenja u gradovima.

Padajuća listopadna bukva. Može da naraste 3-4 m u visinu i 2 m u širinu. Primenjuje se najčešće kao soliterno drvo.

Malo drvo, tamno-crvenih listova. Raste 3-4 m, grane padaju na dole. Sporo raste, nema posebnih zahteva  ka tipu zemljišta a voli sunčana mesta u vrtu. Najčašće se primenjuje kao soliterno drvo.

Listopadno drvo, široke krošnje ,raste 6-8 u visinu i 4m u širinu. Listovi su bordo sa roze ivicom. Vrlo dekoratuvna forma, najčešće se može nać i kao soliterno drvo.

Brzorastuća stubasta forma bukve. Raste  7 m  u visinu i 1,5 m u širinu. Listovi su svetlo zeleno-žućkasti. Pogodan je za pojedinačnu sadnju ili u grupacijama.

  Listopadna, stubasta uska forma. Raste do 7 m i 1,5 m u širinu. Listovi jarko crveni a kasnije prelaze u bordo. Može se saditi kao soliterno drvo ili u grupacijama.  

Raste brzo, grane padajuće, visina 5-6 m, širina 1,5 m. Listovi bordo-crveni. Najčešće se sadi pojedinačno ili u grupacijama.

Listipadno drvo, okrugle krošnje. Raste 6 m visoko i 4 m u prečniku. Cveta belo, na krajevima grana krajem maja, cvetovi jako mirišu. Može se koristiti u drvoredima ili za pojedinačnu sadnju.

Listopadno drvo, široko padajućih grana. Raste 5 m u visinu i 4 m u širinu. Listovi dugački iz puno manjih listova, tamno zelene boje. Može se orezivati. Koristi se kao soliterno drvo.

Brzorastuća forma, raste10 m u visinu i 5 m u širinu. Listovi svetlo zeleni na proleće a žuti na jesen. Grane žute, pupoljci crni. Pogodan za orezivanje. Voli sunčana mesta. Sadi se uglavnom pojedinačno.

Listopadno drvo 5-6 m, piramidalne krošnje koja se formira od zemlje. Listovi krupni, duboko režnjeviti, svetlo-zeleni na jesen crveni. Veoma dekorativna vrsta, najlepša je na jesen kad krošnja postane crvena. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.

Listopadno, spororastuće drvo, guste, kuglaste krošnje. Listovi zeleni a na jesen crveni. Biljka može da naraste 1,5-2 m u prečniku. Koristi se u malim baštama, pojedinačno.

Listopadno drvo 10 m, 5-6 m u prečniku, široke krošnje sa sjajnim, krupnim zelenim listovima, koji podsećaju na liru. Poseban ukras su cvetovi slični cvetu lale, koji sed javljaju u junu, krupni, nežno-žuti. Raste brzo, lep je za drvorede a može se saditi i pojedinačno.

Listopadno drvo, visine 7 – 8 m, širine 3 – 4 m. Listovi zeleni sa žutom ivicom, cvetovi krem, neprimetni među šarenim lišćem. Cveta u junu. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Voli sunčana mesta. Dobra je za pojedinačnu sadnju i može se naći i u drvoredima.

Zimzeleno drvo ili žbun, raste do 10 m, 4 – 5 m u širinu. Listovi krupni, sjajni, tamno zeleni. Cvetovi krupni, beli. Cveta od juna do avgusta, samo kod odraslih biljaka. Može se orezivati i praviti topijarne forme.

Listopadni žbun, gustih grana, visine 3 – 4 m. Otporan na mraz. Cveta od početka do sredine proleća, cvetovi su beli, zvezdasti, veoma mirisni. Listovi su uski, zelene boje. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.  

Listopadni žbun, raste 3 – 4 m, cvetovi svetlo-žuti. Cveta početkom leta. Listovi zeleni. Voli sunčana mesta, humusno zemljište. Koristi se uglavnom za pojedinačnu sadnju.

Listopadno drvo, visine 4 – 5 m. Rađa velike mirisne roze – bele cvetove, poćetkom proleća, pre nego olista zeleno. Može se orezivati. Otporna na mraz. Sadi se pojedinačno ili u grupama.

Raste 4 – 5 m, cvetovi kuglasti – čašičasti, oblika pehara,  beli unutra, ljubičasti spolja. Cveta početkom leta.

Ima ljubičasto-crvenu cvast, prošaranu ružičastom bojom.

Magnolia ružičastih, usko – izduženih cvetova. Raste kao listopadni žbun, 4 – 5 m visine. Listovi svetlo zelene boje. Cveta početkom leta.

Listopadno drvo, povijenih grana, visne do 3 m, širine 4 m. Listovi okrugli, sjajni, tamno – zeleni, na jesen žuti. Plodovi jestivi, ljubičasti, sazrevaju leti. Sadi se pojedinačno ili u grupacijama.

Visoko drvo, širokih listova i brzog rasta. Raste do 10 m. Kora glatka, ljušti se u većim, tankim ljuspama. Otporan na aerozagađivače i pogodan za sadnju u gradovima. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.

Listopadno drvo, stubaste, uske forme, visine 5 m, širine 0,7 – 1 m. Cvetovi su dupli, nežno roze boje, cveta pre listanja od aprila-maja. Na proleće listovi su svetlo-zeleni, na leto zeleni a na jesen narandžasto crveni. Sporo raste, voli sunčane pozicije u vrtu. Lepo izleda pojedinačno ili u grupacijama.

Listopadno drvo visine do 8 m, širine 5-6 m. Listovi tamno crveni, grane crvenkaste. Cveta u martu, cvetovi beličasto-roze. Formira  kuglastu krošnju a može i da se orezuje. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se saditi u drvoredima ili kao pojedinačno drvo.

Listopadno drvo, široke krošnje, visine 8 – 10 m, širine 5 m. Cveta u aprilu-maju, pre listanja, cvetovi pink, dupli. Listovi zeleni na jesen crvenkasto-narandžasti. Voli sunčana staništa, toleriše sve tipove zemljišta. Vrlo dekotativna vrsta, koristi se u drvoredima ili kao soliterno drvo.

Listopadno drvo, padajućih grana. Visina i širina biljke 5 m. Cveta u aprilu, cvetovi gusti, pink, dupli. Vrlo dekorativna vrsta. Podnosi sve tipove zemljišta a najbolje su osunčane pozicije u vrtu zbog obilnog cvetanja. Sadi se uglavnom pojedinačno.

Listopadno drvo, pravilne, kuglaste krošnje. Visine 5 – 6 m, širine 4 – 5 m. Ne cveta. Nema posebnih zahteva za zemljište i može da raste na svim ekspozicijama. Najčešće se koristi u drvoredima a može se saditi i pojedinačno.

Listopadno drvo, raste do 10 m, 5 – 6 m u prečniku. Cveta u maju-junu, roze a ponekad može krajem leta da ponovi cvetanje ali manje. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.

Listopadna, vrlo dekorativna vrsta, raste do 4 – 5 m, listovi crveni na jesen. Plod somotsko crven, u vidu kupastog klipa koji ostaje i posle opadanja listova.

Padajuća vrba, na proleće u martu dobija bele mace, vrlo dekorativne. U aprilu treba orezati sve grane, ostaviti samo 2-3 okca na svakoj grani iz kojih kreću nove i izrastu do zemlje do kraja leta. Listovi svetlo zeleni. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Može se saditi pojedinačno, u  nizu, u grupacijama.

Crvena Japanska vrba, prečnika 2 m. Listovi na proleće zeleno-beličasti a kasnije, tokom leta dobijaju još više bele vrhove sa roze krajevima. Treba je orezivati nekoliko puta tokom proleća i leta da bi dobili gustu, kuglastu krošnju. Voli sunčana mesta u vrtu. Može se saditi pojedinačno ili u grupi, u nizu.

Listopadno drvo ili žbun, prečnika 2 m. Grane crvene boje, listovi usko-lancetasti plavičasto-zeleni. Obično se orezivanjem dobija kuglasta, gusta forma. Može se saditi pojedinačno ili u grupama a od nje se mogu formirati i guste žive ograde.  

Listipadno, nisko, spororastuće drvo. Listovi srebrno-plavičasti, podsećaju na list žalfije. Raste u prečniku do 1,5 m, ali prerezivanjem možete dobiti i pravilniji oblik i prečnik koji vam odgovara. Može se saditi u alpinetumima, malim baštama, pojedinačno, pored fontana.

Patuljasta, spororastuća ukrasna vrba. Na proleće ima žute mace a kasnije dobija zelene listove. Grane povijene na dole, duge, prepliću se međusobno. Pogodna za alpinetume, male bašte.

Brzorastuća vrba, žutih, kovrdžavih grana, prozirne krošnje koja može da dosigne i 10 m u visinu i 4-5 m u širinu. Sadi se pojedinačno ili u grupi. Izuzetno dekoratvna zimi kada se vide kovrdžave grane.

Gust, spororastući lišćar, visine 6 – 7 m, širine 3 – 4 m. Grane padaju do zemlje a mogu se i orezati tako da biljka dobije kišobranasti oblik. Grane se uvijaju tako da je biljka vrlo dekorativna i zimi, bez lišća. Idealna za velike i vrtove srednje veličine.

Listopadno drvo, široke, guste krošnje. Visina 6 – 8 m i 4 – 5 m u širinu. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.

Brzorastuća vrsta lipe, raste do 5 – 6 m, 3 – 4 m u prečniku, guste krošnje. Grane su crvenkaste, glatke, listovi zeleni. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Može da se orezuje.

Listopadno drvo, stubaste forme, raste do 4 – 5 m u visinu i 2 m u širinu. Listovi su zlatno-žute boje, vrlo dekorativni. Voli polusenovita i sunčana staništa. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno, u nizu ili u grupacijama sa drugim biljkama.

Listopadno drvo, grane guste, široko razuđene, listovi sitni, gusti, nazubljeni, zlatno-žuti. Biljka sporije raste, može se orezivati. Može da naraste  4-5m u visinu i 4m u širinu.Koristi se uglavnom kao soliterno drvo na sunčanim mestima.