Lišćari

Lišćari

Rasadnik Manojlović > Blog > Uncategorized > Lišćari

  • ACER NEGUNDO ARGENTEO VARIEGATUM
    h=5-6 m, prečnik 4-5 m. Listopadno drvo, pravilno – razgranate krošnje. Listovi šareni, zeleno beli. Vrlo dekorativno drvo zbog šarenih listova tokom cele godine.Voli bazno zemljište i sunčana staništa. Može se koristiti kao soliterno drvo ili u drvoredima. Pogodan je za orezivanje.
  • ACER NEGUNDO FLAMINGO
    H=4-5 m, prečnik 3-4 m. Vrlo dekorativan listopadan žbun ili drvo. Listovi su u tri boje, šareni: zelelo beli i na vrhovima roze. Može se koristiti pojedinačno, u drvoredima, grupacijama.  
  • ACER PALMATUM – JAPANSKI JAVOR
    Najdekorativniji i nezaoblazni detalj svakog vrta od najmanjih do najvećih. Listopadno, niže drveće ili žbunovi, svih boja a najčešće raznih crvenih nijansi. Listovi mogu biti različiti od sitnih duboko režnjevitih do još sitnijih paperjastih. Koriste se u Japanskom vrtu, u alpinetumima, malim baštama, posudama, pored jezera i fontana, pojedinačno.
  • ACER PALMATUM – OBIČAN JAPANSKI JAVOR
    Listopadni žbun, raste do 3, 4 m u visinu a 2 m u širinu. Listovi zelenkasto žuti na proleće, zeleni leti a crvrni na jesen. Nije kalemljen dobija se iz semema ili reznica. Koristi se u grupacijama, pojedinačno ili u žardinjerama.
  • ACER PALMATUM ATROPURPUREUM
    Listopadni, crvenolisni žbun, sporog rasta. Raste do 3 m. Koristi se u Japanskom vrtu, alpinetumima, malim baštama ili pojedinačno. Preko cele godine ima jarko crvenu boju listova.
  • ACER PALMATUM ASAHU ZURU
    Raste uspravno do 2,5 m, listovi cele godine šareni zeleno, belo,  roze.
  • ACER PALMATUM BLOODGOOD
    Raste brzo, uspravno, može da naraste do 4,5 m. Uvek je tamno crvene boje.
  • ACER PALMATUM BUTTERFLY
    Spororastuća vrsta, raste do 2m. Listovi šareni zeleno-belo-roze.
  • ACER PALMATUM O KAGAMI
    Brzorastuća, uspravna vrasta. Raste do 5 m. Listovi na proleće crveni, preko leta dobijaju zelene tonove a na jesen postaju svetlo crveni.
  • ACER PALMATUM ORANGE DREAM
    Raste uspravno do 5 m. Listovi na proleće zlatno-žuti, preko leta zeleno-žuti a na jesen narandžasto-zlatni. Ne voli direktno sunce.
  • ACER PALMATUM RED PYGMY
    Raste uspravno do 3,5 m. Listovi su crveni preko cele godine, dubiko režnjeviti i režnjvi su dugački.
  • ACER PALMATUM SANGO-KAKU
    Raste brzo, uspravno do 6 m. Listovi su svetlo zeleni na proleće i tokom leta a na jesen zlatno-žuti. Grane su jako crvene.
  • ACER PALMATUM SHAINA
    Raste kompaktno do 3 m. Na proleće listovi su svetlo crveni a preko leta i na jesen dobijaju bordo boju.
  • ACER PALMATUM SHIN DESHOJO
    Raste uspravno do 3 m. Listovi tokom godine menjaju boju. Na proleće su jarko crveni, leti zeleno-crveni a na jesen crveno-narandžasti.
  • ACER PALMATUM UKIGUMO
    Visoki žbun do 3 m. Lišće je cele godine šareno: belo-pink-zeleno.
  • ACER PALMATUM DISSECTUM GARNET
    Padajući žbun visine do 2 m. Listovi tamno crveni cele godine.
  • ACER PALMATUM DISSECTUM ORANGEOLA
    Padajuće žbun, visine 2 m. Listovi menjaju boju tokom godine. Na  proleće su narandžasto  crveni, na leto bronzano crveni a na jesen crveno narandžasti.
  • ACER PALMATUM DISSECTUM SEIRYU
    Brzorastuća vrsta, raste uspravno do 6 m. Listovi na proleće i leti svetlo zeleni a na jesen crvenkasto zlatni.
  • ACER PALMATUM DISSECTUM VIRIDIS
    Padajući žbun visine 3 m. Listovi su svetlo zeleni na proleće i leti a na jesen zlatno-crveni.
  • ACER PSEUDOPLATANUS BRILLIANTISSIMUM
    Listipadno drvo, raste 6 m u visinu i 4-5 m u prečniku. Listovi krupni, na proleće žuto-narandžasti kasnije žuto-zeleni. Može se koristiti kao pojedinačno drvo ili u drvoredima.
  • ACER CAMPESTRE CARNIVAL
    Spororastući, listipadni žbun visine 4 m i širine 3 m. Listovi su šareni bež –zeleni. Može se saditi pojedinačno ili u grupacijama sa drugim biljkama. Vrlo dekotarivna vrsta.
  • ACER PLATANOIDES CRIMSON KING
    Brzorastuće, listopadno drvo. Listovi tamno crveni-botdo. Raste do 6-7 m u visinu i 5-6 m u širinu. Pogodan kao soliterno drvo ili u drvoredima. Cveta žuto.
  • ACER PLATANOIDES CRIMSON SENTRY
    Crvena, stubasta forma javora, raste brzo, visina 4-5 m a širina krošnje 1,5-2 m. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.
  • ACER PLATANOIDES DRUMMONDII
    Listopadno drvo, raste do 7-8 m u visinu i 5-6 m u širinu. Listovi ktupni, šareni, unutra zeleni a ivice bež. Pogodan za drvorede ili kao soliterno drvo.
  • ACER PLATANOIDES GLOBOSUM – KUGLASTI JAVOR
    Listopadno drvo visine 6 m, prečnika 5m. Krošnja gusta, pravilno kuglasta. Listovi zeleni. Koristi se često u drvoredima ali i kao pojedinačna biljka.
  • ALBIZIA JULIBRISIN – ROZE MIMOZA
    Izuzetno dekorativna Mediteranska vrsta koja se prilagodila na naše uslove. Raste do 8 m u visinu i 5-6 m u širinu. Izuzetno dug period cvetanja a cvetovi su paučinasto roze cvasti. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
  • BETULA PENDULA
    Može da naraste do 10 m u visinu i 6 m u širinu. Breze su izuzetno dekorativne zbob prozirne krošnje i bele boje stabla. Mogu se saditi pojedinačno ili više u grupi.
  • BETULA PENDULA PUPRUREA
    Listopadno drvo, raste isto kao Betula pendula samo su listovi tamno bordo. Boja stabla je takođe bela. Može se kombinova   ti sa običnom brezom. Visina 5-6 m, širina 3-4 m.
  • BETULA PENDULA YOUNGII
    Padajuća forma, raste do 3 m u prečniku. Izuzetmo dekorativna,  koristi se najčešće kao soliterno drvo.
  • BETULA PENDULA FASTIGIATA
    Listopadna, stubasta forma breze. Raste brzo i može da dostigne 10 m u visinu i 2-3 m u širinu. Koristi se kao soliterno drvo ili u drvoredu.  
  • CARPINUS BETULUS FASTIGIATA
    Listopadno drvo iz roda Corylaceae, koje se uzgaja zbog lišća, jesenjih boja i grozdova sitnih, koštuničavih plodova sa krilcima. Uspravno drvo sa krošnjom  u obliku plamena. Raste do 10 m u visinu i 5 m. Listovi ovalni, ta  mno zeleni a na jesen postaju žuto-narandžasti. Može se saditi kao pojedinačna biljka, u drvoredima a od […]
  • CARPINUS BETULUS FRANSE FONTAINE
    Brzorastuća, stubasta forma graba. Raste do 5-6 m u visinu i 3 m u širinu. Listovi tamno zele ni, na jesen žuti. Korist i se kao soliterno drvo ili za žive ograde. Pogodan za orezivanje. Voli polusenku i sunčana staništa.
  • CARPINUS BETULUS MONUMENT
    Spororastući grab, gustih grana. Raste do 4 m u visinu i 1,5 m u širinu. Listovi svetlo-zeleni. Najčešće se koristi pojedinačno ili u grupacijama.
  • CARPINUS BETULUS PENDULA
    Listopadno drvo sa padajućim granama. Širi se 2 m u prečniku. Listovi tamno zeleni, sitni. Koristi se kao pojedinačno drvo ili u grupacijama.
  • CATALPA BIGNINIOIDES NANA
    Listopadno drvo, kuglaste krošnje. Raste 5 m u visinu i 3 m u širinu. Voli osunčana mesta i plodno i propustljivo zemljište. Najlepša je kad se sadi pojedinačno ali može se naći i u drvoredima. Otporna na mraz. Lišće manje nego kod obične katalpe, ovalno, tamno zeleno. Ne cveta.
  • CARAGANA ARBORESCENS PENDULA
    Listopadno drvo, padajućih grana. Voli sunčana staništa, plodno i vodopropustljivo zemljište. Cveta žuto, krajem proleća, cvetovi pojedinačni. Mogu se naći u raznim visinama što zavisi od same visine kalemljenja. Sadi se najčešće pojedinačno ili u malim bašama ili alpinetumima.
  • CARAGANA ARBORESCENS WALKER
    Listopadno drvo, padajućih grana. Listovi sitni, končasti, cvetovo žuti. Cveta na proleće. Voli sunčana mesta. Može se saditi u alpinetumima, malim baštama ili pojedinačno.
  • CRATEGUS LAEVIGATA PAUL SCARLET
    Listopadno drvo ili žbun, raste do 3-4 m i 3 m u prečniku. Grane su pomalo bodljikave. Cvetovi u grozdovima, sa pet latica, pink boje. Cveta krajem proleća-početkom leta. Voli sunčana mesta, a podnoso sve tipove zemljišta. Mođe se naći u drvoredima ili kao pojedinačna biljka. Otporan na aerozagađenja u gradovima.
  • FAGUS SYLVATICA PENDULA
    Padajuća listopadna bukva. Može da naraste 3-4 m u visinu i 2 m u širinu. Primenjuje se najčešće kao soliterno drvo.
  • FAGUS SYLVATICA PURPUREA PENDULA
    Malo drvo, tamno-crvenih listova. Raste 3-4 m, grane padaju na dole. Sporo raste, nema posebnih zahteva  ka tipu zemljišta a voli sunčana mesta u vrtu. Najčašće se primenjuje kao soliterno drvo.
  • FAGUS SYLVATICA TRICOLOR
    Listopadno drvo, široke krošnje ,raste 6-8 u visinu i 4m u širinu. Listovi su bordo sa roze ivicom. Vrlo dekoratuvna forma, najčešće se može nać i kao soliterno drvo.
  • FAGUS SYLVATICA DAWYCK GOLD
    Brzorastuća stubasta forma bukve. Raste  7 m  u visinu i 1,5 m u širinu. Listovi su svetlo zeleno-žućkasti. Pogodan je za pojedinačnu sadnju ili u grupacijama.
  • FAGUS SYLVATICA DAWYCK PURPLE
      Listopadna, stubasta uska forma. Raste do 7 m i 1,5 m u širinu. Listovi jarko crveni a kasnije prelaze u bordo. Može se saditi kao soliterno drvo ili u grupacijama.  
  • FAGUS SYLVATICA PURPLE FOUNTAIN
    Raste brzo, grane padajuće, visina 5-6 m, širina 1,5 m. Listovi bordo-crveni. Najčešće se sadi pojedinačno ili u grupacijama.
  • FRAXINUS ORNUS
    Listipadno drvo, okrugle krošnje. Raste 6 m visoko i 4 m u prečniku. Cveta belo, na krajevima grana krajem maja, cvetovi jako mirišu. Može se koristiti u drvoredima ili za pojedinačnu sadnju.
  • FRAXINUS EXCELSIOR PENDULA – Listopadno drvo
    Listopadno drvo, široko padajućih grana. Raste 5 m u visinu i 4 m u širinu. Listovi dugački iz puno manjih listova, tamno zelene boje. Može se orezivati. Koristi se kao soliterno drvo.
  • FRAXINUS EXCELSIOR JASPIDEA
    Brzorastuća forma, raste10 m u visinu i 5 m u širinu. Listovi svetlo zeleni na proleće a žuti na jesen. Grane žute, pupoljci crni. Pogodan za orezivanje. Voli sunčana mesta. Sadi se uglavnom pojedinačno.
  • LIQUIDAMBAR STYRACIFLUA
    Listopadno drvo 5-6 m, piramidalne krošnje koja se formira od zemlje. Listovi krupni, duboko režnjeviti, svetlo-zeleni na jesen crveni. Veoma dekorativna vrsta, najlepša je na jesen kad krošnja postane crvena. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
  • LIQUIDAMBAR STYRACIFLUA GUMBALL
    Listopadno, spororastuće drvo, guste, kuglaste krošnje. Listovi zeleni a na jesen crveni. Biljka može da naraste 1,5-2 m u prečniku. Koristi se u malim baštama, pojedinačno.
  • LIRIODENDRON TULIPIFERA – TULIPANOVAC
    Listopadno drvo 10 m, 5-6 m u prečniku, široke krošnje sa sjajnim, krupnim zelenim listovima, koji podsećaju na liru. Poseban ukras su cvetovi slični cvetu lale, koji sed javljaju u junu, krupni, nežno-žuti. Raste brzo, lep je za drvorede a može se saditi i pojedinačno.
  • LIRIODENDRON TULIPIFERA AUREOMARGINATUM
    Listopadno drvo, visine 7 – 8 m, širine 3 – 4 m. Listovi zeleni sa žutom ivicom, cvetovi krem, neprimetni među šarenim lišćem. Cveta u junu. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Voli sunčana mesta. Dobra je za pojedinačnu sadnju i može se naći i u drvoredima.
  • MAGNOLIA GRANDIFLORA
    Zimzeleno drvo ili žbun, raste do 10 m, 4 – 5 m u širinu. Listovi krupni, sjajni, tamno zeleni. Cvetovi krupni, beli. Cveta od juna do avgusta, samo kod odraslih biljaka. Može se orezivati i praviti topijarne forme.
  • MAGNOLIA STELLATA
    Listopadni žbun, gustih grana, visine 3 – 4 m. Otporan na mraz. Cveta od početka do sredine proleća, cvetovi su beli, zvezdasti, veoma mirisni. Listovi su uski, zelene boje. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.  
  • MAGNOLIA YELLOW RIVER
    Listopadni žbun, raste 3 – 4 m, cvetovi svetlo-žuti. Cveta početkom leta. Listovi zeleni. Voli sunčana mesta, humusno zemljište. Koristi se uglavnom za pojedinačnu sadnju.
  • MAGNOLIA X SOULANGEANA
    Listopadno drvo, visine 4 – 5 m. Rađa velike mirisne roze – bele cvetove, poćetkom proleća, pre nego olista zeleno. Može se orezivati. Otporna na mraz. Sadi se pojedinačno ili u grupama.
  • MAGNOLIA LENNEI
    Raste 4 – 5 m, cvetovi kuglasti – čašičasti, oblika pehara,  beli unutra, ljubičasti spolja. Cveta početkom leta.
  • MAGNOLIA RUSTICA
    Ima ljubičasto-crvenu cvast, prošaranu ružičastom bojom.
  • MAGNOLIA SUSAN
    Magnolia ružičastih, usko – izduženih cvetova. Raste kao listopadni žbun, 4 – 5 m visine. Listovi svetlo zelene boje. Cveta početkom leta.
  • MORUS ALBA PENDULA
    Listopadno drvo, povijenih grana, visne do 3 m, širine 4 m. Listovi okrugli, sjajni, tamno – zeleni, na jesen žuti. Plodovi jestivi, ljubičasti, sazrevaju leti. Sadi se pojedinačno ili u grupacijama.
  • PLATANUS X ACERIFOLIA – JAVOROLISNI PLATAN
    Visoko drvo, širokih listova i brzog rasta. Raste do 10 m. Kora glatka, ljušti se u većim, tankim ljuspama. Otporan na aerozagađivače i pogodan za sadnju u gradovima. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
  • PRUNUS SERRULATA AMANOGAWA – JAPANSKA TREŠNJA
    Listopadno drvo, stubaste, uske forme, visine 5 m, širine 0,7 – 1 m. Cvetovi su dupli, nežno roze boje, cveta pre listanja od aprila-maja. Na proleće listovi su svetlo-zeleni, na leto zeleni a na jesen narandžasto crveni. Sporo raste, voli sunčane pozicije u vrtu. Lepo izleda pojedinačno ili u grupacijama.
  • PRUNUS CERASIFERA PISSARDII – CRVENOLISNA ŠLJIVA
    Listopadno drvo visine do 8 m, širine 5-6 m. Listovi tamno crveni, grane crvenkaste. Cveta u martu, cvetovi beličasto-roze. Formira  kuglastu krošnju a može i da se orezuje. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se saditi u drvoredima ili kao pojedinačno drvo.
  • PRUNUS SERRULATA KANZAN
    Listopadno drvo, široke krošnje, visine 8 – 10 m, širine 5 m. Cveta u aprilu-maju, pre listanja, cvetovi pink, dupli. Listovi zeleni na jesen crvenkasto-narandžasti. Voli sunčana staništa, toleriše sve tipove zemljišta. Vrlo dekotativna vrsta, koristi se u drvoredima ili kao soliterno drvo.
  • PRUNUS SERRULATA KIKU – SHIDARE – ZAKURA
    Listopadno drvo, padajućih grana. Visina i širina biljke 5 m. Cveta u aprilu, cvetovi gusti, pink, dupli. Vrlo dekorativna vrsta. Podnosi sve tipove zemljišta a najbolje su osunčane pozicije u vrtu zbog obilnog cvetanja. Sadi se uglavnom pojedinačno.
  • ROBINIA PSEUDOACACIA UMBRACULIFERA – KUGLASTI BAGREM
    Listopadno drvo, pravilne, kuglaste krošnje. Visine 5 – 6 m, širine 4 – 5 m. Ne cveta. Nema posebnih zahteva za zemljište i može da raste na svim ekspozicijama. Najčešće se koristi u drvoredima a može se saditi i pojedinačno.
  • ROBINIA HISPIDA
    Listopadno drvo, raste do 10 m, 5 – 6 m u prečniku. Cveta u maju-junu, roze a ponekad može krajem leta da ponovi cvetanje ali manje. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
  • RUS TIPHINA – DLAKAVI RUJ
    Listopadna, vrlo dekorativna vrsta, raste do 4 – 5 m, listovi crveni na jesen. Plod somotsko crven, u vidu kupastog klipa koji ostaje i posle opadanja listova.
  • SALIX CAPREA KILMANROCK
    Padajuća vrba, na proleće u martu dobija bele mace, vrlo dekorativne. U aprilu treba orezati sve grane, ostaviti samo 2-3 okca na svakoj grani iz kojih kreću nove i izrastu do zemlje do kraja leta. Listovi svetlo zeleni. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Može se saditi pojedinačno, u  nizu, u grupacijama.
  • SALIX INTEGRA HACHURO NICXIKI – CRVENA JAPANSKA VRBA
    Crvena Japanska vrba, prečnika 2 m. Listovi na proleće zeleno-beličasti a kasnije, tokom leta dobijaju još više bele vrhove sa roze krajevima. Treba je orezivati nekoliko puta tokom proleća i leta da bi dobili gustu, kuglastu krošnju. Voli sunčana mesta u vrtu. Može se saditi pojedinačno ili u grupi, u nizu.
  • SALIX PURPUREA
    Listopadno drvo ili žbun, prečnika 2 m. Grane crvene boje, listovi usko-lancetasti plavičasto-zeleni. Obično se orezivanjem dobija kuglasta, gusta forma. Može se saditi pojedinačno ili u grupama a od nje se mogu formirati i guste žive ograde.  
  • SALIX HELVETICA
    Listipadno, nisko, spororastuće drvo. Listovi srebrno-plavičasti, podsećaju na list žalfije. Raste u prečniku do 1,5 m, ali prerezivanjem možete dobiti i pravilniji oblik i prečnik koji vam odgovara. Može se saditi u alpinetumima, malim baštama, pojedinačno, pored fontana.
  • SALIX REPENS LONA
    Patuljasta, spororastuća ukrasna vrba. Na proleće ima žute mace a kasnije dobija zelene listove. Grane povijene na dole, duge, prepliću se međusobno. Pogodna za alpinetume, male bašte.
  • SALIX MATSUDANA
    Brzorastuća vrba, žutih, kovrdžavih grana, prozirne krošnje koja može da dosigne i 10 m u visinu i 4-5 m u širinu. Sadi se pojedinačno ili u grupi. Izuzetno dekoratvna zimi kada se vide kovrdžave grane.
  • SOPHORA JAPONICA PENDULA
    Gust, spororastući lišćar, visine 6 – 7 m, širine 3 – 4 m. Grane padaju do zemlje a mogu se i orezati tako da biljka dobije kišobranasti oblik. Grane se uvijaju tako da je biljka vrlo dekorativna i zimi, bez lišća. Idealna za velike i vrtove srednje veličine.
  • TILIA CORDATA
    Listopadno drvo, široke, guste krošnje. Visina 6 – 8 m i 4 – 5 m u širinu. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
  • TILIA EUROPEA PALLIDA
    Brzorastuća vrsta lipe, raste do 5 – 6 m, 3 – 4 m u prečniku, guste krošnje. Grane su crvenkaste, glatke, listovi zeleni. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Može da se orezuje.
  • ULMUS HOLLANDICA WREDEI
    Listopadno drvo, stubaste forme, raste do 4 – 5 m u visinu i 2 m u širinu. Listovi su zlatno-žute boje, vrlo dekorativni. Voli polusenovita i sunčana staništa. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno, u nizu ili u grupacijama sa drugim biljkama.
  • ULMUS PARVIFOLIA GEICHA
    Listopadno drvo, grane guste, široko razuđene, listovi sitni, gusti, nazubljeni, zlatno-žuti. Biljka sporije raste, može se orezivati. Može da naraste  4-5m u visinu i 4m u širinu.Koristi se uglavnom kao soliterno drvo na sunčanim mestima.