ACER NEGUNDO ARGENTEO  VARIEGATUM

Sadnice

Rasadnik Manojlović

Rasadnik Manojlović > Blog > LIŠĆARI

ACER NEGUNDO ARGENTEOVARIEGATUM
h=5-6 m, prečnik 4-5 m. Listopadno drvo, pravilno – razgranate krošnje. Listovi šareni, zeleno beli. Vrlo dekorativno drvo zbog šarenih listova tokom cele godine.Voli bazno zemljište i sunčana staništa. Može se koristiti kao soliterno drvo ili u drvoredima. Pogodan je za orezivanje.
Više
H=4-5 m, prečnik 3-4 m. Vrlo dekorativan listopadan žbun ili drvo. Listovi su u tri boje, šareni: zelelo beli i na vrhovima roze. Može se koristiti pojedinačno, u drvoredima, grupacijama.  
Više
ACER PALMATUM
Najdekorativniji i nezaoblazni detalj svakog vrta od najmanjih do najvećih. Listopadno, niže drveće ili žbunovi, svih boja a najčešće raznih crvenih nijansi. Listovi mogu biti različiti od sitnih duboko režnjevitih do još sitnijih paperjastih. Koriste se u Japanskom vrtu, u alpinetumima, malim baštama, posudama, pored jezera i fontana, pojedinačno.
Više
Spororastući, listipadni žbun visine 4 m i širine 3 m. Listovi su šareni bež –zeleni. Može se saditi pojedinačno ili u grupacijama sa drugim biljkama. Vrlo dekotarivna vrsta.
Više
Izuzetno dekorativna Mediteranska vrsta koja se prilagodila na naše uslove. Raste do 8 m u visinu i 5-6 m u širinu. Izuzetno dug period cvetanja a cvetovi su paučinasto roze cvasti. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
Više
Može da naraste do 10 m u visinu i 6 m u širinu. Breze su izuzetno dekorativne zbob prozirne krošnje i bele boje stabla. Mogu se saditi pojedinačno ili više u grupi.
Više
Listopadno drvo, raste isto kao Betula pendula samo su listovi tamno bordo. Boja stabla je takođe bela. Može se kombinova   ti sa običnom brezom. Visina 5-6 m, širina 3-4 m.
Više
Listopadno drvo iz roda Corylaceae, koje se uzgaja zbog lišća, jesenjih boja i grozdova sitnih, koštuničavih plodova sa krilcima. Uspravno drvo sa krošnjom  u obliku plamena. Raste do 10 m u visinu i 5 m. Listovi ovalni, ta  mno zeleni a na jesen postaju žuto-narandžasti. Može se saditi kao pojedinačna biljka, u drvoredima a od […]
Više
Brzorastuća, stubasta forma graba. Raste do 5-6 m u visinu i 3 m u širinu. Listovi tamno zele ni, na jesen žuti. Korist i se kao soliterno drvo ili za žive ograde. Pogodan za orezivanje. Voli polusenku i sunčana staništa.
Više
Listopadno drvo, kuglaste krošnje. Raste 5 m u visinu i 3 m u širinu. Voli osunčana mesta i plodno i propustljivo zemljište. Najlepša je kad se sadi pojedinačno ali može se naći i u drvoredima. Otporna na mraz. Lišće manje nego kod obične katalpe, ovalno, tamno zeleno. Ne cveta.
Više
Listopadno drvo, padajućih grana. Voli sunčana staništa, plodno i vodopropustljivo zemljište. Cveta žuto, krajem proleća, cvetovi pojedinačni. Mogu se naći u raznim visinama što zavisi od same visine kalemljenja. Sadi se najčešće pojedinačno ili u malim bašama ili alpinetumima.
Više
Listopadno drvo ili žbun, raste do 3-4 m i 3 m u prečniku. Grane su pomalo bodljikave. Cvetovi u grozdovima, sa pet latica, pink boje. Cveta krajem proleća-početkom leta. Voli sunčana mesta, a podnoso sve tipove zemljišta. Mođe se naći u drvoredima ili kao pojedinačna biljka. Otporan na aerozagađenja u gradovima.
Više
Listipadno drvo, okrugle krošnje. Raste 6 m visoko i 4 m u prečniku. Cveta belo, na krajevima grana krajem maja, cvetovi jako mirišu. Može se koristiti u drvoredima ili za pojedinačnu sadnju.
Više
Brzorastuća forma, raste10 m u visinu i 5 m u širinu. Listovi svetlo zeleni na proleće a žuti na jesen. Grane žute, pupoljci crni. Pogodan za orezivanje. Voli sunčana mesta. Sadi se uglavnom pojedinačno.
Više
Listopadno drvo 5-6 m, piramidalne krošnje koja se formira od zemlje. Listovi krupni, duboko režnjeviti, svetlo-zeleni na jesen crveni. Veoma dekorativna vrsta, najlepša je na jesen kad krošnja postane crvena. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
Više
Listopadno drvo 10 m, 5-6 m u prečniku, široke krošnje sa sjajnim, krupnim zelenim listovima, koji podsećaju na liru. Poseban ukras su cvetovi slični cvetu lale, koji sed javljaju u junu, krupni, nežno-žuti. Raste brzo, lep je za drvorede a može se saditi i pojedinačno.
Više
Listopadno drvo, visine 7 – 8 m, širine 3 – 4 m. Listovi zeleni sa žutom ivicom, cvetovi krem, neprimetni među šarenim lišćem. Cveta u junu. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Voli sunčana mesta. Dobra je za pojedinačnu sadnju i može se naći i u drvoredima.
Više
Zimzeleno drvo ili žbun, raste do 10 m, 4 – 5 m u širinu. Listovi krupni, sjajni, tamno zeleni. Cvetovi krupni, beli. Cveta od juna do avgusta, samo kod odraslih biljaka. Može se orezivati i praviti topijarne forme.
Više
Listopadni žbun, gustih grana, visine 3 – 4 m. Otporan na mraz. Cveta od početka do sredine proleća, cvetovi su beli, zvezdasti, veoma mirisni. Listovi su uski, zelene boje. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.  
Više
Listopadni žbun, raste 3 – 4 m, cvetovi svetlo-žuti. Cveta početkom leta. Listovi zeleni. Voli sunčana mesta, humusno zemljište. Koristi se uglavnom za pojedinačnu sadnju.
Više
Listopadno drvo, visine 4 – 5 m. Rađa velike mirisne roze – bele cvetove, poćetkom proleća, pre nego olista zeleno. Može se orezivati. Otporna na mraz. Sadi se pojedinačno ili u grupama.
Više
Magnolia ružičastih, usko – izduženih cvetova. Raste kao listopadni žbun, 4 – 5 m visine. Listovi svetlo zelene boje. Cveta početkom leta.
Više
Listopadno drvo, povijenih grana, visne do 3 m, širine 4 m. Listovi okrugli, sjajni, tamno – zeleni, na jesen žuti. Plodovi jestivi, ljubičasti, sazrevaju leti. Sadi se pojedinačno ili u grupacijama.
Više
Listopadno drvo, stubaste, uske forme, visine 5 m, širine 0,7 – 1 m. Cvetovi su dupli, nežno roze boje, cveta pre listanja od aprila-maja. Na proleće listovi su svetlo-zeleni, na leto zeleni a na jesen narandžasto crveni. Sporo raste, voli sunčane pozicije u vrtu. Lepo izleda pojedinačno ili u grupacijama.
Više
Listopadno drvo, široke krošnje, visine 8 – 10 m, širine 5 m. Cveta u aprilu-maju, pre listanja, cvetovi pink, dupli. Listovi zeleni na jesen crvenkasto-narandžasti. Voli sunčana staništa, toleriše sve tipove zemljišta. Vrlo dekotativna vrsta, koristi se u drvoredima ili kao soliterno drvo.
Više
Listopadno drvo, raste do 10 m, 5 – 6 m u prečniku. Cveta u maju-junu, roze a ponekad može krajem leta da ponovi cvetanje ali manje. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
Više
Padajuća vrba, na proleće u martu dobija bele mace, vrlo dekorativne. U aprilu treba orezati sve grane, ostaviti samo 2-3 okca na svakoj grani iz kojih kreću nove i izrastu do zemlje do kraja leta. Listovi svetlo zeleni. Vrlo dekorativna i tražena vrsta. Može se saditi pojedinačno, u  nizu, u grupacijama.
Više
SALIX INTEGRA HACHURO NICXIKI
Crvena Japanska vrba, prečnika 2 m. Listovi na proleće zeleno-beličasti a kasnije, tokom leta dobijaju još više bele vrhove sa roze krajevima. Treba je orezivati nekoliko puta tokom proleća i leta da bi dobili gustu, kuglastu krošnju. Voli sunčana mesta u vrtu. Može se saditi pojedinačno ili u grupi, u nizu.
Više
Listopadno drvo ili žbun, prečnika 2 m. Grane crvene boje, listovi usko-lancetasti plavičasto-zeleni. Obično se orezivanjem dobija kuglasta, gusta forma. Može se saditi pojedinačno ili u grupama a od nje se mogu formirati i guste žive ograde.  
Više
Listipadno, nisko, spororastuće drvo. Listovi srebrno-plavičasti, podsećaju na list žalfije. Raste u prečniku do 1,5 m, ali prerezivanjem možete dobiti i pravilniji oblik i prečnik koji vam odgovara. Može se saditi u alpinetumima, malim baštama, pojedinačno, pored fontana.
Više
Patuljasta, spororastuća ukrasna vrba. Na proleće ima žute mace a kasnije dobija zelene listove. Grane povijene na dole, duge, prepliću se međusobno. Pogodna za alpinetume, male bašte.
Više
Brzorastuća vrba, žutih, kovrdžavih grana, prozirne krošnje koja može da dosigne i 10 m u visinu i 4-5 m u širinu. Sadi se pojedinačno ili u grupi. Izuzetno dekoratvna zimi kada se vide kovrdžave grane.
Više
Gust, spororastući lišćar, visine 6 – 7 m, širine 3 – 4 m. Grane padaju do zemlje a mogu se i orezati tako da biljka dobije kišobranasti oblik. Grane se uvijaju tako da je biljka vrlo dekorativna i zimi, bez lišća. Idealna za velike i vrtove srednje veličine.
Više
Listopadno drvo, široke, guste krošnje. Visina 6 – 8 m i 4 – 5 m u širinu. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
Više
Brzorastuća vrsta lipe, raste do 5 – 6 m, 3 – 4 m u prečniku, guste krošnje. Grane su crvenkaste, glatke, listovi zeleni. Cveta u julu, cvetovi žuti, mirisni. Može da se orezuje.
Više
Listopadno drvo, stubaste forme, raste do 4 – 5 m u visinu i 2 m u širinu. Listovi su zlatno-žute boje, vrlo dekorativni. Voli polusenovita i sunčana staništa. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno, u nizu ili u grupacijama sa drugim biljkama.
Više
Listopadno drvo, grane guste, široko razuđene, listovi sitni, gusti, nazubljeni, zlatno-žuti. Biljka sporije raste, može se orezivati. Može da naraste  4-5m u visinu i 4m u širinu.Koristi se uglavnom kao soliterno drvo na sunčanim mestima.
Više